Самоефикасност наставника у раду са децом са сметњама у развој
Uložené v:
| Názov: | Самоефикасност наставника у раду са децом са сметњама у развој |
|---|---|
| Zdroj: | Сурдологија и сродне дисциплине свет који се мења |
| Informácie o vydavateľovi: | Београд : Универзитет, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, 2024. |
| Rok vydania: | 2024 |
| Predmety: | самоефикасност наставника, teaching process, schools for children with disabilities, специјалне школе, редовне школе, regular schools, teacher's self-efficacy, students with disabilities, ученици са сметњама у развоју, наставни процес |
| Popis: | The teacher’s confidence in their own ability to work with students with disabilities is an important prerequisite for the successful implementation of the teaching process. Goal. The purpose of this study was to determine teacher’s self-efficacy in carrying out the teaching process with children with disabilities, differences in perceived self-efficacy in relation to type of school, and the correlation between age and length of professional experience with perceived self-efficacy. Method. 85 teachers participated in this study (54 from the regular education system and 31 from schools for children with disabilities). The Teacher Efficacy for Inclusive Practices Scale was used to assess teacher’s self-efficacy. Factors, such as type of school, age, and length of professional experience were examined using a specially constructed questionnaire. Results. Results of this study show that the average score across the scale indicates a high level of teacher self-efficacy (AS = 85.69, SD = 20.09). A high level of self-efficacy was observed in the areas of collaboration (AS = 28.98, SD = 7.09) and behavior management (AS = 28.87, SD = 7.58), while the level of self-efficacy for the area of inclusive teaching was slightly lower (AS = 24.41, SD = 5.60). Teachers from regular schools rated their effectiveness in behavior management significantly better (U = 1067.00, p = 0.04) than teachers from special schools. Self-efficacy in behavior management was statistically significantly related to teachers’ age (rs = 0.28, p = 0.01), while a borderline statistical significance was registered for the length of professional experience (rs = 0.22, p = 0.06). Conclusion. Teachers have a fairly high level of self-efficacy in conducting the teaching process with children with disabilities. The differences between regular and special school teachers regarding self-efficacy in behavior management can be interpreted through the association of age and professional experience with self-efficacy. Увереност наставника у сопствену способност за рад са уче- ницима са сметњама у развоју чини кључни предуслов за успешну реали- зацију наставног процеса. Циљ: Циљ истраживања био је утврђивање самоефикасности наставника за извођење наставног процеса са децом са сметњама у развоју, разлике које постоје у перципираној самоефикас- ности у односу на врсту школе, те повезаности година старости и рад- ног искуства наставника са перципираном самоефикасношћу. Метод: У истраживању је учествовало 85 наставника (54 наставника из редовних школа и 31 наставник из специјалних школа). За процену самоефикаснос- ти наставника коришћена је Скала ефикасности наставника за инклу- зивну праксу (The Teacher Efficacy for Inclusive Practices Scale). Фактори као што су врста школе, године старости и године радног искуства испитани су посебно конструисаним упитником. Резултати: Резултати истражи- вања показују како наставници имају прилично висок ниво перципиране ефикасности за скалу у целости (AS=85,69, SD=20,09). Висока самоефикас- ност запажена је у областима које се односе на сарадњу (AS=28,98, SD=7,09) и управљање понашањем (AS=28,87, SD=7,58), док је у области извођења ин- клузивне наставе забележен мало нижи ниво самоефикасности (AS=24,41, SD=5,60). Наставници редовних школа су своју ефикасност у управљању понашањем проценили значајно вишом (U=1067,00, p=0,04) у односу на наставнике из специјалних школа. Резултати су такође показали да је самоефикасност у управљању понашањем у статистички значајној вези са годинама старости наставника (rs =0,28, p=0,01), а забележена је и гранична статистичка значајност са годинама радног искуства (rs=0,22, p=0,06). Закључак: Наставници показују прилично висок ниво самоефи- касности за извођење наставног процеса са децом са сметњама у развоју. Разлике које постоје између наставника редовних и специјалних школа по питању самоефикасности у управљању понашањем могу се тумачити кроз повезаност година старости и радног искуства са самоефикасношћу. |
| Druh dokumentu: | Part of book or chapter of book |
| Jazyk: | Serbian |
| Prístupová URL adresa: | http://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1138 https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ipir_1138 http://ipir.ipisr.org.rs/bitstream/id/3546/bitstream_3546.pdf |
| Rights: | CC BY NC ND |
| Prístupové číslo: | edsair.od.....10094..318b19ae49ce572163541c8532ac6959 |
| Databáza: | OpenAIRE |
Nájsť tento článok vo Web of Science | Abstrakt: | The teacher’s confidence in their own ability to work with students with disabilities is an important prerequisite for the successful implementation of the teaching process. Goal. The purpose of this study was to determine teacher’s self-efficacy in carrying out the teaching process with children with disabilities, differences in perceived self-efficacy in relation to type of school, and the correlation between age and length of professional experience with perceived self-efficacy. Method. 85 teachers participated in this study (54 from the regular education system and 31 from schools for children with disabilities). The Teacher Efficacy for Inclusive Practices Scale was used to assess teacher’s self-efficacy. Factors, such as type of school, age, and length of professional experience were examined using a specially constructed questionnaire. Results. Results of this study show that the average score across the scale indicates a high level of teacher self-efficacy (AS = 85.69, SD = 20.09). A high level of self-efficacy was observed in the areas of collaboration (AS = 28.98, SD = 7.09) and behavior management (AS = 28.87, SD = 7.58), while the level of self-efficacy for the area of inclusive teaching was slightly lower (AS = 24.41, SD = 5.60). Teachers from regular schools rated their effectiveness in behavior management significantly better (U = 1067.00, p = 0.04) than teachers from special schools. Self-efficacy in behavior management was statistically significantly related to teachers’ age (rs = 0.28, p = 0.01), while a borderline statistical significance was registered for the length of professional experience (rs = 0.22, p = 0.06). Conclusion. Teachers have a fairly high level of self-efficacy in conducting the teaching process with children with disabilities. The differences between regular and special school teachers regarding self-efficacy in behavior management can be interpreted through the association of age and professional experience with self-efficacy.<br />Увереност наставника у сопствену способност за рад са уче- ницима са сметњама у развоју чини кључни предуслов за успешну реали- зацију наставног процеса. Циљ: Циљ истраживања био је утврђивање самоефикасности наставника за извођење наставног процеса са децом са сметњама у развоју, разлике које постоје у перципираној самоефикас- ности у односу на врсту школе, те повезаности година старости и рад- ног искуства наставника са перципираном самоефикасношћу. Метод: У истраживању је учествовало 85 наставника (54 наставника из редовних школа и 31 наставник из специјалних школа). За процену самоефикаснос- ти наставника коришћена је Скала ефикасности наставника за инклу- зивну праксу (The Teacher Efficacy for Inclusive Practices Scale). Фактори као што су врста школе, године старости и године радног искуства испитани су посебно конструисаним упитником. Резултати: Резултати истражи- вања показују како наставници имају прилично висок ниво перципиране ефикасности за скалу у целости (AS=85,69, SD=20,09). Висока самоефикас- ност запажена је у областима које се односе на сарадњу (AS=28,98, SD=7,09) и управљање понашањем (AS=28,87, SD=7,58), док је у области извођења ин- клузивне наставе забележен мало нижи ниво самоефикасности (AS=24,41, SD=5,60). Наставници редовних школа су своју ефикасност у управљању понашањем проценили значајно вишом (U=1067,00, p=0,04) у односу на наставнике из специјалних школа. Резултати су такође показали да је самоефикасност у управљању понашањем у статистички значајној вези са годинама старости наставника (rs =0,28, p=0,01), а забележена је и гранична статистичка значајност са годинама радног искуства (rs=0,22, p=0,06). Закључак: Наставници показују прилично висок ниво самоефи- касности за извођење наставног процеса са децом са сметњама у развоју. Разлике које постоје између наставника редовних и специјалних школа по питању самоефикасности у управљању понашањем могу се тумачити кроз повезаност година старости и радног искуства са самоефикасношћу. |
|---|