Zobrazit v EDS

О могућим семантичким дистинкцијама глаголских именица у српском језику признање : признавање, придружење : придруживање и сл. у контексту актуелне политике

Uloženo v:
Podrobná bibliografie
Název: О могућим семантичким дистинкцијама глаголских именица у српском језику признање : признавање, придружење : придруживање и сл. у контексту актуелне политике
Zdroj: Наш језик
Informace o vydavateli: Београд : Институт за српски језик САНУ, 2019.
Rok vydání: 2019
Témata: отглагольные существительные, теличност, глагольный вид, структурна анализа, deverbal nouns, verbal aspect, semantics, structural analysis, telicity, семантика, глаголске именице, глаголски вид
Popis: В сербском языке регулярное образование отглагольных существительных от несовершенных глаголов стало привычным и их значения соответствуют глагольной семантике (что в словарях так и обозначается: отгл. сущ. от Х), в то время как от совершенных глаголов реже образуются отглагольные существительные и в тех случаях они сдвигают (часто уточняют) свои значения по отношению к глагольным (что в словаре особенно определяется). Потенциал видовой оппозиции совершенных и несовершенных глаголов в паре отглагольных существительных признање и признавање может использоваться для признање как письменный акт или официальный поступок (которым обозначается целостность, совершение), а признавање для процесса, действия, представляющего собой структуру отдельных поступков, которые длятся, которые состоят из более отдельных единиц. Например: Потписали су акт о признању Косова, но Борба за (не)признавање Косова траје годинама. Впрочем, речь идет об оттенках в значении, не об обязательном различении, возвышенном на уровень правила, так как в примерах с неотрицаемыми существительными они взаимозаменяемы без существенного изменения смысла. То же самое ис существительными придружење и придруживање, а также и с другими существительными.
Предмет рада представља могућа семантичка дистинкција између глаголских именица на -ње типа признање : признавање, придружење : придруживање и сл. изведених од видских парњака посматрана кроз класификацију именица на процесуалне и резултативне, као и теличност њихових мотивних глагола. Будући да се оне у језичкој пракси (медијском, политичком, правно-административном, научном дискурсу) користе синонимно, циљ је да се покаже могу ли се ту успоставити правила њихове употребе с обзиром на вид мотивног глагола и значење, или би то био само граматички конструкт.
Druh dokumentu: Article
Jazyk: Serbian
Přístupová URL adresa: https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10355
https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/42292/spasojevic.priznanje.2019.pdf
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10355
Rights: CC BY NC ND
Přístupové číslo: edsair.dedup.wf.002..03cce64eaabb56cc09da6756cb3d24cc
Databáze: OpenAIRE
Popis
Abstrakt:В сербском языке регулярное образование отглагольных существительных от несовершенных глаголов стало привычным и их значения соответствуют глагольной семантике (что в словарях так и обозначается: отгл. сущ. от Х), в то время как от совершенных глаголов реже образуются отглагольные существительные и в тех случаях они сдвигают (часто уточняют) свои значения по отношению к глагольным (что в словаре особенно определяется). Потенциал видовой оппозиции совершенных и несовершенных глаголов в паре отглагольных существительных признање и признавање может использоваться для признање как письменный акт или официальный поступок (которым обозначается целостность, совершение), а признавање для процесса, действия, представляющего собой структуру отдельных поступков, которые длятся, которые состоят из более отдельных единиц. Например: Потписали су акт о признању Косова, но Борба за (не)признавање Косова траје годинама. Впрочем, речь идет об оттенках в значении, не об обязательном различении, возвышенном на уровень правила, так как в примерах с неотрицаемыми существительными они взаимозаменяемы без существенного изменения смысла. То же самое ис существительными придружење и придруживање, а также и с другими существительными.<br />Предмет рада представља могућа семантичка дистинкција између глаголских именица на -ње типа признање : признавање, придружење : придруживање и сл. изведених од видских парњака посматрана кроз класификацију именица на процесуалне и резултативне, као и теличност њихових мотивних глагола. Будући да се оне у језичкој пракси (медијском, политичком, правно-административном, научном дискурсу) користе синонимно, циљ је да се покаже могу ли се ту успоставити правила њихове употребе с обзиром на вид мотивног глагола и значење, или би то био само граматички конструкт.